ИЗВОР | Западни Срби | Бањалучка регија Ојкача Ојкача је десетерачка пјесма из два стиха, који се завршавају дугим „оооој“. Пјева је три или пет пјевача, или цијело коло, у полутону (секунди). Може бити праћена једноструним или двоструним гуслама, свираним у истој интонацији, која се у западноевропској музичкој теорији сматра обрасцем какофоније. Традиција ојкаче, или […]
У засеоку Горњи Максимовићи, у дворишту цркве Свете Великомученице Марине се више деценија одржава саборовање на којем се окупљају бројни посјетиоци из разних крајева. Прво окупљање се одвија у току такозваних духовних дана на Духовни понедељак. Духови, празник познат и као Педесетница или Тројице се увијек обиљежава десети дан по Вазнесењу Господњем. Овај празник Српска […]
Обровчанска регија је позната по бројним воћарима, казанима и доброј ракији. Да би алкохолни производи правилно дозрели и добили природну боју и арому, морају се извјесно вријеме чувати у посебним посудама. Крива бурад која се за то користе су обично израђена од тврдих врста дрвета
Псовке – псовање, ‘совање Српски језик, као један од најразгранатијих и најизражајнијих језика свијета (сваки глас има свој знак, што није случај са већином језика свијета) има и велику разноврсност псовки. Вук Стефановић Караџић у свом ријечнику наводи, за вријеме у којем је издан, ријечи које су изазвала велику буру у јавности због својих […]
Бојанићи су једно од презимена у Обровцу. Њихово насељавање ових крајева је било негдје крајем XVII. и почетком XIX вијека. По казивању Милана Бојанића, они су дошли из Херцеговине и настанили су се у Жабићима. Јован, као зачетник лозе на овом подручју, је ожењен из Адамовића. Они касније се пресељавају из Жабића код једне баке […]
Масла је израз који Срби на ширем подручју око Добоја, у Босни, и Крајини користе искључиво за крсну славу села. Поједина села имају свог свеца заштитника, чији дан обиљежавају веома слично породичној крсној слави. Масла могу да буду било који дан у години, али веома често су то дани у прољеће и љето, јер се […]
Куће Максимовића су груписана у два одвојена засеока. У горњем дијелу села налазе се горњи Максимовићи, тако да и заселак носи име Горњи Максимовићи.
Да се огњиште не угаси био је задатак Саве и Зорке Кондић (дјевојачко Јукић). Узеше се 1962 године, породише петоро дјеце: Смиљану, Мирјану, Миломира, Милорада и Миодрага. Изградили су кућу на „Стубнићу“ која и данас стоји и доми бројне госте.
Нема тачног податка о поријеклу Јукића. Познато је да су старосједиоци и да су у Обровцу већ вијековима. Сматра се да су се доселили из Далмације, тачније из Буковице и Обровца. Пребјегли из Обровца у Обровац, рекло би се. Поред генетске сродности при проучавању поријекла Срба је јако корисан податак презиме и крсна слава. Јукићи […]