Масла је израз који Срби на ширем подручју око Добоја, у Босни, и Крајини користе искључиво за крсну славу села.
Поједина села имају свог свеца заштитника, чији дан обиљежавају веома слично породичној крсној слави. Масла могу да буду било који дан у години, али веома често су то дани у прољеће и љето, јер се масла везују за плодове земљорадње. У појединим крајевима се користи и назив „обљетна слава“. Најчешће је то Спасовдан, као један од битнијих православних прољетних празника.

У периоду прије Другог свјетског рата, масла су се најчешће обиљежавала окупљањем мјештана око заједничке трпезе на отвореном. Мјесто окупљања је сеоско збориште, сеоска црква, сеоско гробље или друго слично мјесто. У новије доба, код појединих села која су се бројем становника знатно увећала, масла се обиљежавају као и породична крсна слава, у кући домаћина, али и даље су везана за земљу. Пресељењем у друго село, домаћин преузима обиљежавање масла новог села.

Пошто смо појаснили појам и шта то код православних Срба представљају МАСЛА, посветићемо се маслима села Обровац. Масла у селу Обровац, ако и у готово свим другим православним селима су везана за празник Спасовдан и поново тај дан четвртак. Спасовдан је један од „ходајућих“ православних празника и празнује се 40-ти дан од Васкрса. Спасовдан је и многобожачки празник који празнује Главни четвртак у години. Громовник Перун је тукао усјеве громом и ледом, а божантво Спас је са класом у руци штитило усјеве. Тако да четвртак није насумично изабран као завјетни дан. Своје коријене вуче далеко у прошлост, још док су наши преци били многобожци.

Масла у селу Обровац се одржавају првог четвртак по Спасовдану. Прва масла су одржавана на мјесту званом Стијена, изнад засеока Ћорде. Тако је било цијело вријемe за турскога доба, све до једног немилог догађаја. Наиме, Турци су намјерили Србе разбити и саплашити те су тако на Масла, гдје се скупљао сав свијет из села, дошли и почели кавгу и тучу. Пошто је у то доба главно оружје била сабља настао је прави метеж и покољ. Страдало је много сељана међу којима и свештеник. Свештеник је и сахрањен на том мјесту и данас се то место зове Попов гроб. Неколико година након тог догађаја масла нису одржавана, да би се на иницјативу Глише Бојанића, као вјерујућег човјека и члана неког вида Цркевног одбора, масла обновила у Стајчића гробљу (сада у картама уписано као Хркића гробље од 1968. године).

Тада је дошло и до малог раскола међу народом па су из засеока Микићи (по старом Петровићи) одвојили се и започели масла на мјесту званом Трешњице – Рустиница гдје су били и направили своје ладаре за сопру. Касније Глишо Бојанић даје земљу за одржавање Масала код врела званог Крушковац, гдје мјештани села Обровац праве тако зване ладаре гдје би могли да припремају ручак за госте. Те године свештеник служи молитву и на Крушковцу и Трешњицама, гдје је рекао мјештанима засеока Микић да се придруже остатку села. Они у току ноћи преносе своје ладаре на Крушковац и придружују се. Ту на мјесту Крушковац се у почетку налазило 28 ладара.

Сада у новије вријеме и модернизацијом свега ладаре су изгубиле свој смисао, мјештани све госте угосте под једним шатором гдје спреме обилну трпезу, али се и даље придржавају обичаја и традиције. Промијењено је и мјесто одржавања, сада је то код ОШ „Младен Стојановић“ у Обровцу.

Масла у Обровцу су традиционални сусрет

Традиција окупљања и читања за то прописаних молитава траје већ двадесет година. Задовољни посјетиоци се након молитве друже, ручају за заједничким столом и као што то по обичају бива запјевају традиционалне изворне пјесме.

У прилогу Елта телевизије можете погледати како је догађај протекао 2019-те године.