Подручје Обровца, и ако гледајући са данашње тачке не изгледа тако, је било насељавано и расељавано од стране бројних презимена. Да би смо то разумјели морамо се вратити у прошлост и видјети шта се то некада радило у Обровцу.

Обровац је изузетно богат жељезном рудом, што су потврдила и последња истраживања од прије неколико година која је изводио рудник „Митал“ Омарска, која се, због свог површинског копа, врло једноставно придобивала и у давним временима. И данас постоје трагови гдје се руда топила који потврђују ове податке. Овдје су се због прераде руде населили првобитно Херцеговци, који су радили искључиво на вађењу и преради руде. Постојало је и домицилно становнишво претежно опредјељено на пољопривреду.

Ријека Гомионица, покретач развоја

Гомјеница извире на граници села Радманићи и Вилуси где се спаја са Бијелим врелом, које извире на крајњем дијелу села Радманићи. Неколико километара низводно у Гомјеницу се улива и притока Црно Вело. Наравно да је било још много малих потока који се сливају у Гомјеницу, јер је то подручје богато изворима. Поред самог Манастира Гоминица протиче рјечица Матауз која се улијева у Гомјеницу. Нама драга ријека Гомјеница поји познати рибњак Саничани у Гомјеничком пољу. Основа за почетке привредног развоја је била управо ова ријека, која је и своје име добила захваљујћи преради руде. Наиме, њено име није било Гомионица, али су јој то име наденули они који су радили на њој. Ријека је погонила – гонила велике мијеве који су кориштени у топљењу руде, па су је звали Гонионица, јер погони, односно гони мијеве. Касније је „н“ пермутовало у „м“ те отуда и сам назив ријеке у име које данас сви познају, Гомионица.

Заоставштина која блиједи

Данас имамо много свједочења гдје се нека мјеста зову по одређеним презименима којих нема више, па тако имамо: Вулића мост (мост код основне школе у Обровцу), Стајшића гробље (сада Хркића гробље изнад засеока Бојанићи), Јањића врело, Стајшића воденица, Жабићи, Бабићи… то су засеоци којих више нема.

Тако долазимо и до сљедећих презимена: Стајчићи, Јањићи, Јандрићи, Петровићи, Ђурђевићи, Марајновићи, Адамовићи, Жабићи, Максимовићи, Јукићи, Бабићи, Ћорде, Дојчиновићи, Бојанићи, Столићи, Босанчићи, Малићи, Малетићи, Ковачевићи, Миљићи, Гајићи, Мрзићи, Папићи, Батар, Драгољић, Пејић, Тривунџа, Хрка, Вукелићи. Овдје лако видимо презимена која тренутно обстају подручју Обровца и презимена која су некада ту боравила.

Поред православних Срба Обровац су населили и католици из Херцеговине. Насељавање католика је било приближно послије 1820. године. Пошто је сва квалитетна земља била предходно насељена и заузета од стране оних који су први стигли у Обровац (тако је лако препознати која су презимена када доселила), католици насељавају најлошије и искључиво брдовито земљиште без ваљаних извора и потока. Католици се на подручју Обровца, а што је видљиво по попису, задржавају до 1961. године, када почиње њихово масовно исељавање, да би до 1971. године их остало свега 20 од првобитних 270. На подручју Обровца остају неких 100 година. Презимена која ту срећемо су: Јурић, Стубнић, Вуковић…

По исељавању католичког становништва су имања куповале и насељавале српске породице. Нешто доцније ћемо се у тематици појединих презимена и засеока осврнути на породичне миграције унутар села (Адамовићи, Вујанићи, Јукићи, Микићи….)