Бојанићи су једно од презимена у Обровцу. Њихово насељавање ових крајева је било негдје крајем XVII. и почетком XIX вијека. По казивању Милана Бојанића, они су дошли из Херцеговине и настанили су се у Жабићима. Јован, као зачетник лозе на овом подручју, је ожењен из Адамовића. Они касније се пресељавају из Жабића код једне баке која је сама живјела и презивала се Јањић. То је приближно подручје гдје се и данас налазе куће Бојанића и засеок Бојанићи.

За вријеме Турске владавине Бојанића је била свега једна кућа и у њој шеснаесторо чељади.

У вријеме анексије Босне и Херцеговине од стране Аустоугарске монархије Бојанића су биле двије куће, како се то казује, а то је вријеме од 1878. године па све до 1918. године, и тада је било Бојанића око шесторо чељади (неки су страдали у борби са Турцима, а друге покосила болест или женска чељад па се поудала).

Бојанићи у Великом рату

Бојанићи поносо истичу да су у својој породици имали и једно Солунског борца Јована Бојанића, који је преживио пробој Солунског фронта и након седам година вратио се у свој родни крај. Бојанића, највише кућа и чељади било након Другог свјетског рата и ако су у том периоду, а како сами казују највише страдали од комунистичке власти и терора који су трпјели као вјерни људи одани Православној вјери.

На жалост, као и већина засеока села Обровац, а рекли бисмо и наших Крајишких села и Бојаниће није заобишло расељавање након овог последњег рата и одлазак трбухом за крухом. Сада се у Бојанићима живи у три куће са петоро чељади. Бојанићи славе Св. Георгија – Ђурђевдан, 6. маја по Грегоријанском календару.