А орило, а горило.

Аје, Јово, наново!

Ако има имало соли у глави.

Ако има вијека има и лијека.

Ако имаш крува икаква, не стиди се госта никаква.

Ако је итња мријети, није итња копати.

Ако је и од Бога, много је.

Ако му даш прст, он одгризе и руку.

Ако неће милом, оће силом.

Ако сам ти продао краву нисам ливаду.

Ако смо ми браћа, кесе нису сестре.

Ако ти могу купити капу, не могу памет.

Ако чељад нијесу бијесна, ни кућа није тијесна.

Баби се снило што јој било мило.

Батина је из раја изашла.

Баш ме брига што Мађарска нема море.

Безобразан је колико је тежак.

Бије га ко вола у купусу.

Било је повуци – потегни.

Било па прошло.

Био је на ситу и решету.

Без длаке на језику.

Бити девета рупа на свирали.

Бити задужен до гуше.

Бити као нокат и месо.

Бити на климавим ногама.

Бити ни на небу ни на земљи.

Бјежи ко ђаво од крста.

Блено ко теле у шарена врата.

Ближа је кошуља од `аљине.

Бог јепрво себи браду створио.

Бог ми је свједок.

Бог му узео памет, а дао снагу.

Бог на небу, а кум на земљи.

Бог са вама људи.

Богу божије, цару царево.

Бој се пса који не лаје.

Боље врабац у руци, него голуб на грани.

Боље да те прати жандар него поп.

Боји се ко грома.

Боље је имати шаку власти него врћу памети.

Боље је са паметним плакати него са лудим пјевати.

Боље је умјети него имати.

Бржи му је језик од памети.

Брига ме ко за лањски снијег.

Бриго моја пређи на другогоа.

Будали је море до кољена.

Вади туђом руком врућ кромпир.

Веже крај са крајем.

Вежи коња ђе газда каже.

Вежи ти то мачку о реп.

Већи је католик од папе.

Види се одкале вјетар дува.

Видјела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу.

Видјеће се чија мајка црну вуну преде.

Видјећеш какао Муса дере јарца.

Видјећеш ти Бога Јокина.

Више је присмочио него што је прискочио.

Во прво убоде оног ко му скне јарам.

Вода све пере осим прљава образа.

Воду варио, воду ладио, вода па вода.

Вола би у зубима носио.

Воли га ко село порезника.

Волови се вежу за рогове, а људи за ријеч.

Враг је однио шалу.

Враг с тобом глогиље млатио.

Врана врани очи не вади.

Врана му мозак попила.

Вратити мило за даго.

Вршај на арману не чека.

Вук длаку мијења, а ћуд никада.

Вуци воле када немаш школе.

Вуче се к пребијена мачка.

Гадно му се пише.

Гвожђе се кује док је вруће.

Гдје нико, ту и обико.

Гдје ти обећају много, малу торбу понеси.

Глава глави, плећа арамбаши, а фукара може и ребара.

Гледај с ким се хваташ у коло.

Го ко црквени миш.

Говорење је сребро, а ћутње је злато.

Говори ко да сабљом сијече.

Гори му под ногама.

Гост и риба трећи дан смрде.

Гради кућу у сваком селу.

Два без душе, трећи без главе.

Да га бациш на главу дочекао би се на ноге.

Да зна човјек ђе ће сломити врат неби тамо ишо.

Да је жена добра и Бог би је имао.

Да је као што није, друге би тице пјевале.

Да чује за то, преврнуо би се у гробу.

Дабогда имао па не имао.

Дабогда му се рука позлатила.

Давао је и шаком и капом.

Давно било, сада се спомињало.

Дај Боже да те кадија узме, али цигани играју око куће.

Дај ми знање даћу ти имање.

Дај сто пута, не дај једном, ниси никада дао.

Далеко од очију, далеко од срца.

Дани су му одбројани.

Дао би и задњу кап крви.

Два пута селио исто је што и једном горио.

Длан од длан, прође дан.

Добар и будала – два брата рођена.

Добио власт – изгубио част.

Добра се дјевојка не удаје далеко.

Добро се далеко чује, а зло још даље.

Догодило се – не поновило се.

Догорјело до ноката.

Дође ко мелем на рану.

Док дијете не заплаче, мајка му неда млијека.

Док је магараца, биће и самара.

Док једном не смркне, другом не сване.

Док си здрав, и вода је слатка.

Док те мами, шећером те `рани.

Досадио је и Бог и народу.

Доће маца на вратанца.

Држи све конце у својим рукама.

Држи буре воду док мајстрои оду.

Држи га као мало воде на длану.

Држи дизгине у својим рукама.

Дуга дана у зла господара.

Други су суци у Бањој Луци.

Дуга коса – кратка памет.

Ђаво нит оре, нит копа.

Ђаволи јој из очију вире.

Ђе двоје дише, и треће се пише.

Ђе има дима, има и ватре.

Жену, пушку и коња не позајмљуј никоме.

Живи од својих десет прстију.

Живот улази на уста.

Жути жутују, црвени путују.

Завукао се у мишију рупу.

За њега би у ватру скочио.

За образ све, образ низашта.

Задужен до гуше.

Запет ко пушка.

Запетљао се ко пиле у кучине.

Зло чини, злу се надај.

Зна се чије је то масло.

И камен би проплакао.

И курва има о себи добро мишљење.

Исто ти је ил косио ил воду носио.

И ћорава кока убоде зрно.

Иде ко мува без главе.

Из Мире сто ђавола вире.

Испеци па реци.

Језик кости нема, али кости ломи.

Језик је оштрији од сабље.

Јефтино кућу продаје ко је није градио.

Јутро је паметније од вечери.

Кад много грми, мало кише пада.

Кад иде јуне, нек иде и уже.

Кад мачка није код куће, мишеви коло воде.

Кад се у коло ухватиш, играј до краја.

Кадија те тужи, кадија ти суди.

Какав је на јелу, такав и на дјелу.

Каква сјетва, таква жетва.

Какво дрво такав клин, какав отац такав син.

Како посијеш, тако пожањеш.

Како раио тако му Бог помогао.

Како се уздала, добро се удала.

Као да се на Бога каменом бацао.

Капа је старија од главе.

Касно Јанко на Косово стиже.

Киша лије ко из кабла.

Ко високо лети, ниско пада.

Кога су змије уједале, и гуштера се боји.

Кога је молити није срдити.

Ко гром из ведра неба. Ко другом јаму копа, сам у њу упада.

Шта пијан говори, то тријезан мисли.

Шта је лијепо и Богу је мило.

Шта на уму то на друму.

Што очи виде то руке створе.

Што се мора, није тешко.

Шта мачка коти то мишеве лови. Што је слатко, траје кратко.

Чије су овце, тога је и ливада.

Човјек снује, Бог кује.

Ко зна боље, широко му поље.

Ко је ватри ближи, боље се огрије.

Ко је јуче умро, данас се покајао.

Ко нема у глави, има у ногама.

Ко није кућу правио, и ћер удавао, не зна шта је трошак.

Ко о злу мисли, о клину виси.

Ко пије умреће, ко не пије, прије ће.

Ко рано  рани, двије среће граби.

Ко је поранио, није се покајао.

Ко је сијао није жео.

Ко се жени на брзину, каје се на тенане.

Ко ће наћи иглу у пласту сијена.

Ком обојци, ком опанци.

Коња којег ниси јахао немој кудити.

Кошта ко светог Петра кајгана.

Ко умије, њему двије.

Куне у дрво у камен.

Лако  је бити генерал послије битке.

Лако је бити светац коме је Бог отац.

Лако је мртвом вуку бројати зубе.

Лако је туђим рукама змију хватати.

Лези љебе да те једем.

Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара.

Луд памти, паметан записује.

Мала дјеца сишу млијеко, а велика крв.

Ми о вуку, вук на врата.

Мисли да је ухватио Бога за браду.

Мисли да може звијезду скинути.

Много бабица – килава дјеца.

Мртва уста не говоре.

На вука вика, а лисица месо једе.

На мосту добио, на ћуприји изгубио.

На муци се познају јунаци.

Најгоре је када опанак упадне у ципелу.

Нашао је цркву у којој ће се Богу молити.

Нашла крпа закрпу.

Не бој се пса који лаје.

Не боји се ни Бога ни људи.

Не види се прст пред оком.

Не гоји се прасе уочи Божића.

Не гурај нос ђе му није мјесто.

Не да се сиромаху ситно самљети.

Не долијевај уље на ватру.

Не зна се који пије ко плаћа.

Не зна се шта се иза брда ваља.

Не зову магарца на свадбу да се весели, него да тегли.

Нека свога и у гори вука.

Не могу бити и сити вуци и овце на броју.

Не може се шукаст и рогат бости.

Не може му ни на руке полити.

Не може прије зоре сванути.

Не пада ивер далеко од кладе.

Не прави од муве међеда.

Не сијеци грану на којој сједиш.

Не тражи крува преко погаче.

Не трчи пред руду.

Не учи попа како се крсте дјеца.

Незваном госту мјесто је за вратима.

Некад било сада се спомињало.

Неком рат, неком брат.

Нема брата док не роди мајка.

Нема крува без мотике.

Нема ни кучета ни мачета.

Неста блага – неста пријатеља.

Неће гром у коприве.

Неће мене та бува ујести.

Ни лук јео, ни лук мирисао.

Ни по бабу ни по стричевима.

Ни у роду род, ни помози Бог.

Ниј баба имала ђавола, па купила прасе.

Није богат ко има волова, већ је богат ко има синова.

Није злато све што сија.

Није коме је намијењено, већ коме је суђено.

Ниј лако бити поп у свом селу.

Ние му ни до кољена.

Није он репа без коријена.

Није свака мука до вијека.

Није сваки дан петак.

Није свка мука до вијека.

Није свачије кроз село пјевати.

Никада куја да стигне зеца.

Нико не зна шта носи дан, а шта ноћ.

Нико неће рећи да је курвин син.

Нису му све козе на броју.

Нит се у добру понеси, нит се у злу не понизи.

Ничија није горјела до зоре.

Нужда закон мијења.

Обећање – лудом радовање.

Обрао је бостан.

Од воље ти ко шокцу пост.

Од готовог прави вересију.

Од дрвећа не види шуму.

Од зла оца и од горе мајке.

Однио је враг шалу.

Он је Бог и батина.

Он је главом и брадом.

Он је своје и поорао и посијао.

Опрости му Боже, не зна шта ради.

Отегао се ко гладна година.

Отишао Богу на истину.

Отишао преко бијела свијета.

Пала мува на међеда.

Пара врти гдје бургија неће.

Пара на пару, а уш на фукару.

Питаће старост ђе је била млаодост.

Пијан ко мајка.

Пијана глава не носи барјака.

По јутру се дан познаје.

Погледај мајку, па узми ћерку.

Погледај у комшију, па у сунце.

Подај рукама, тражи ногама.

Подмеће клипове под ноге.

Познаје рђа своје гвожђе.

Поједи туђу коку, своју вежи за ножицу.

Поклону се не гледа у зубе.

Помети прво испред своје куће.

Пошаљи лудог у војску па сједи и плачи.

Пошто купио по то продао.

Први мачићи се у воду бацају.

Прича ми Маркове конаке.

Пробирач нађе отирач.

Пропао ко Грчка.

Прошао ко бос по трњу.

Протјерати кроз иглане уши.

Прошао ко воз кроз курузе.

Прошао је и сито и решето.

Пружи се колико се можеш покрити.

Псује ко кочијаш.

Пуче ко гром из ведра неба.

Ради ко ни себи ни своме.

Ради код Јове Дангубе.

Радо иде Србин у војнике.

Радује се ко озебао Сунцу.

Разликује се ко небо и земља.

Риба смрди од главе.

Ружан ко лопов.

Рука руку мије, образ двије.

Рука руци, нисмо Турци.

Сакрио се у мишију рупу.

Свак сјекира себи маљ сијече.

Сваки циго свога коња хвали.

Свако вријеме има своје бреме.

Сваког чуда три дана доста.

Сваког госта три дана доста.

Све дође и прође.

Своја кућица, своја слободица.

Своје се месо не једе.

Село може да пропадне али обичај не може.

Сила Бога не моли.

Сиротињо и Богу си тешка.

Сит гладног не разумије.

Сјаши Курта да узјаше Мурта.

Скупља пита него тепсија.

Слога кућу гради.

Стар коњ се не учи орати.

Стисни га пишти, пусти га вришти.

Стоји му ко крмачи звоно.

Страх очију нема.

Таман да ми је из ока кануо.

Тај би превео жедног преко воде.

Тај ведри и облачи.

Тај би од циганке дијете узео.

Тај би украо и звијезду са неба.

Тај зна на чему небо стоји.

Тај лаже и када се Богу моли.

Тресла се гора, родио се миш.

Туђа мука не храни унука.

Ударио бак на осјечак.

Ујео вук магаре.

Умиљато јагње двије мајке сиса.

У лажи су кратке ноге.

Ум цараује, снага кладе ваља.

Усваком житу има кукуља.

У том грму лежи зец.

Узео га на зуб.

Хвата се за сламку.

Цигански се погађај, господски плаћај.

Чега се паметан стиди, будала се поноси.