A orilo, a gorilo.

Aje, Jovo, nanovo!

Ako ima imalo soli u glavi.

Ako ima vijeka ima i lijeka.

Ako imaš kruva ikakva, ne stidi se gosta nikakva.

Ako je itnja mrijeti, nije itnja kopati.

Ako je i od Boga, mnogo je.

Ako mu daš prst, on odgrize i ruku.

Ako neće milom, oće silom.

Ako sam ti prodao kravu nisam livadu.

Ako smo mi braća, kese nisu sestre.

Ako ti mogu kupiti kapu, ne mogu pamet.

Ako čeljad nijesu bijesna, ni kuća nije tijesna.

Babi se snilo što joj bilo milo.

Batina je iz raja izašla.

Baš me briga što Mađarska nema more.

Bezobrazan je koliko je težak.

Bije ga ko vola u kupusu.

Bilo je povuci – potegni.

Bilo pa prošlo.

Bio je na situ i rešetu.

Bez dlake na jeziku.

Biti deveta rupa na svirali.

Biti zadužen do guše.

Biti kao nokat i meso.

Biti na klimavim nogama.

Biti ni na nebu ni na zemlji.

Bježi ko đavo od krsta.

Bleno ko tele u šarena vrata.

Bliža je košulja od `aljine.

Bog jeprvo sebi bradu stvorio.

Bog mi je svjedok.

Bog mu uzeo pamet, a dao snagu.

Bog na nebu, a kum na zemlji.

Bog sa vama ljudi.

Bogu božije, caru carevo.

Boj se psa koji ne laje.

Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

Bolje da te prati žandar nego pop.

Boji se ko groma.

Bolje je imati šaku vlasti nego vrću pameti.

Bolje je sa pametnim plakati nego sa ludim pjevati.

Bolje je umjeti nego imati.

Brži mu je jezik od pameti.

Briga me ko za lanjski snijeg.

Brigo moja pređi na drugogoa.

Budali je more do koljena.

Vadi tuđom rukom vruć krompir.

Veže kraj sa krajem.

Veži konja đe gazda kaže.

Veži ti to mačku o rep.

Veći je katolik od pape.

Vidi se odkale vjetar duva.

Vidjela žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.

Vidjeće se čija majka crnu vunu prede.

Vidjećeš kakao Musa dere jarca.

Vidjećeš ti Boga Jokina.

Više je prismočio nego što je priskočio.

Vo prvo ubode onog ko mu skne jaram.

Voda sve pere osim prljava obraza.

Vodu vario, vodu ladio, voda pa voda.

Vola bi u zubima nosio.

Voli ga ko selo poreznika.

Volovi se vežu za rogove, a ljudi za riječ.

Vrag je odnio šalu.

Vrag s tobom glogilje mlatio.

Vrana vrani oči ne vadi.

Vrana mu mozak popila.

Vratiti milo za dago.

Vršaj na armanu ne čeka.

Vuk dlaku mijenja, a ćud nikada.

Vuci vole kada nemaš škole.

Vuče se k prebijena mačka.

Gadno mu se piše.

Gvožđe se kuje dok je vruće.

Gdje niko, tu i obiko.

Gdje ti obećaju mnogo, malu torbu ponesi.

Glava glavi, pleća arambaši, a fukara može i rebara.

Gledaj s kim se hvataš u kolo.

Go ko crkveni miš.

Govorenje je srebro, a ćutnje je zlato.

Govori ko da sabljom siječe.

Gori mu pod nogama.

Gost i riba treći dan smrde.

Gradi kuću u svakom selu.

Dva bez duše, treći bez glave.

Da ga baciš na glavu dočekao bi se na noge.

Da zna čovjek đe će slomiti vrat nebi tamo išo.

Da je žena dobra i Bog bi je imao.

Da je kao što nije, druge bi tice pjevale.

Da čuje za to, prevrnuo bi se u grobu.

Dabogda imao pa ne imao.

Dabogda mu se ruka pozlatila.

Davao je i šakom i kapom.

Davno bilo, sada se spominjalo.

Daj Bože da te kadija uzme, ali cigani igraju oko kuće.

Daj mi znanje daću ti imanje.

Daj sto puta, ne daj jednom, nisi nikada dao.

Daleko od očiju, daleko od srca.

Dani su mu odbrojani.

Dao bi i zadnju kap krvi.

Dva puta selio isto je što i jednom gorio.

Dlan od dlan, prođe dan.

Dobar i budala – dva brata rođena.

Dobio vlast – izgubio čast.

Dobra se djevojka ne udaje daleko.

Dobro se daleko čuje, a zlo još dalje.

Dogodilo se – ne ponovilo se.

Dogorjelo do nokata.

Dođe ko melem na ranu.

Dok dijete ne zaplače, majka mu neda mlijeka.

Dok je magaraca, biće i samara.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Dok si zdrav, i voda je slatka.

Dok te mami, šećerom te `rani.

Dosadio je i Bog i narodu.

Doće maca na vratanca.

Drži sve konce u svojim rukama.

Drži bure vodu dok majstroi odu.

Drži ga kao malo vode na dlanu.

Drži dizgine u svojim rukama.

Duga dana u zla gospodara.

Drugi su suci u Banjoj Luci.

Duga kosa – kratka pamet.

Đavo nit ore, nit kopa.

Đavoli joj iz očiju vire.

Đe dvoje diše, i treće se piše.

Đe ima dima, ima i vatre.

Ženu, pušku i konja ne pozajmljuj nikome.

Živi od svojih deset prstiju.

Život ulazi na usta.

Žuti žutuju, crveni putuju.

Zavukao se u mišiju rupu.

Za njega bi u vatru skočio.

Za obraz sve, obraz nizašta.

Zadužen do guše.

Zapet ko puška.

Zapetljao se ko pile u kučine.

Zlo čini, zlu se nadaj.

Zna se čije je to maslo.

I kamen bi proplakao.

I kurva ima o sebi dobro mišljenje.

Isto ti je il kosio il vodu nosio.

I ćorava koka ubode zrno.

Ide ko muva bez glave.

Iz Mire sto đavola vire.

Ispeci pa reci.

Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

Jezik je oštriji od sablje.

Jeftino kuću prodaje ko je nije gradio.

Jutro je pametnije od večeri.

Kad mnogo grmi, malo kiše pada.

Kad ide june, nek ide i uže.

Kad mačka nije kod kuće, miševi kolo vode.

Kad se u kolo uhvatiš, igraj do kraja.

Kadija te tuži, kadija ti sudi.

Kakav je na jelu, takav i na djelu.

Kakva sjetva, takva žetva.

Kakvo drvo takav klin, kakav otac takav sin.

Kako posiješ, tako požanješ.

Kako raio tako mu Bog pomogao.

Kako se uzdala, dobro se udala.

Kao da se na Boga kamenom bacao.

Kapa je starija od glave.

Kasno Janko na Kosovo stiže.

Kiša lije ko iz kabla.

Ko visoko leti, nisko pada.

Koga su zmije ujedale, i guštera se boji.

Koga je moliti nije srditi.

Ko grom iz vedra neba. Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.

Šta pijan govori, to trijezan misli.

Šta je lijepo i Bogu je milo.

Šta na umu to na drumu.

Što oči vide to ruke stvore.

Što se mora, nije teško.

Šta mačka koti to miševe lovi. Što je slatko, traje kratko.

Čije su ovce, toga je i livada.

Čovjek snuje, Bog kuje.

Ko zna bolje, široko mu polje.

Ko je vatri bliži, bolje se ogrije.

Ko je juče umro, danas se pokajao.

Ko nema u glavi, ima u nogama.

Ko nije kuću pravio, i ćer udavao, ne zna šta je trošak.

Ko o zlu misli, o klinu visi.

Ko pije umreće, ko ne pije, prije će.

Ko rano  rani, dvije sreće grabi.

Ko je poranio, nije se pokajao.

Ko je sijao nije žeo.

Ko se ženi na brzinu, kaje se na tenane.

Ko će naći iglu u plastu sijena.

Kom obojci, kom opanci.

Konja kojeg nisi jahao nemoj kuditi.

Košta ko svetog Petra kajgana.

Ko umije, njemu dvije.

Kune u drvo u kamen.

Lako  je biti general poslije bitke.

Lako je biti svetac kome je Bog otac.

Lako je mrtvom vuku brojati zube.

Lako je tuđim rukama zmiju hvatati.

Lezi ljebe da te jedem.

Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara.

Lud pamti, pametan zapisuje.

Mala djeca sišu mlijeko, a velika krv.

Mi o vuku, vuk na vrata.

Misli da je uhvatio Boga za bradu.

Misli da može zvijezdu skinuti.

Mnogo babica – kilava djeca.

Mrtva usta ne govore.

Na vuka vika, a lisica meso jede.

Na mostu dobio, na ćupriji izgubio.

Na muci se poznaju junaci.

Najgore je kada opanak upadne u cipelu.

Našao je crkvu u kojoj će se Bogu moliti.

Našla krpa zakrpu.

Ne boj se psa koji laje.

Ne boji se ni Boga ni ljudi.

Ne vidi se prst pred okom.

Ne goji se prase uoči Božića.

Ne guraj nos đe mu nije mjesto.

Ne da se siromahu sitno samljeti.

Ne dolijevaj ulje na vatru.

Ne zna se koji pije ko plaća.

Ne zna se šta se iza brda valja.

Ne zovu magarca na svadbu da se veseli, nego da tegli.

Neka svoga i u gori vuka.

Ne mogu biti i siti vuci i ovce na broju.

Ne može se šukast i rogat bosti.

Ne može mu ni na ruke politi.

Ne može prije zore svanuti.

Ne pada iver daleko od klade.

Ne pravi od muve međeda.

Ne sijeci granu na kojoj sjediš.

Ne traži kruva preko pogače.

Ne trči pred rudu.

Ne uči popa kako se krste djeca.

Nezvanom gostu mjesto je za vratima.

Nekad bilo sada se spominjalo.

Nekom rat, nekom brat.

Nema brata dok ne rodi majka.

Nema kruva bez motike.

Nema ni kučeta ni mačeta.

Nesta blaga – nesta prijatelja.

Neće grom u koprive.

Neće mene ta buva ujesti.

Ni luk jeo, ni luk mirisao.

Ni po babu ni po stričevima.

Ni u rodu rod, ni pomozi Bog.

Nij baba imala đavola, pa kupila prase.

Nije bogat ko ima volova, već je bogat ko ima sinova.

Nije zlato sve što sija.

Nije kome je namijenjeno, već kome je suđeno.

Nij lako biti pop u svom selu.

Nie mu ni do koljena.

Nije on repa bez korijena.

Nije svaka muka do vijeka.

Nije svaki dan petak.

Nije svka muka do vijeka.

Nije svačije kroz selo pjevati.

Nikada kuja da stigne zeca.

Niko ne zna šta nosi dan, a šta noć.

Niko neće reći da je kurvin sin.

Nisu mu sve koze na broju.

Nit se u dobru ponesi, nit se u zlu ne ponizi.

Ničija nije gorjela do zore.

Nužda zakon mijenja.

Obećanje – ludom radovanje.

Obrao je bostan.

Od volje ti ko šokcu post.

Od gotovog pravi veresiju.

Od drveća ne vidi šumu.

Od zla oca i od gore majke.

Odnio je vrag šalu.

On je Bog i batina.

On je glavom i bradom.

On je svoje i poorao i posijao.

Oprosti mu Bože, ne zna šta radi.

Otegao se ko gladna godina.

Otišao Bogu na istinu.

Otišao preko bijela svijeta.

Pala muva na međeda.

Para vrti gdje burgija neće.

Para na paru, a uš na fukaru.

Pitaće starost đe je bila mlaodost.

Pijan ko majka.

Pijana glava ne nosi barjaka.

Po jutru se dan poznaje.

Pogledaj majku, pa uzmi ćerku.

Pogledaj u komšiju, pa u sunce.

Podaj rukama, traži nogama.

Podmeće klipove pod noge.

Poznaje rđa svoje gvožđe.

Pojedi tuđu koku, svoju veži za nožicu.

Poklonu se ne gleda u zube.

Pometi prvo ispred svoje kuće.

Pošalji ludog u vojsku pa sjedi i plači.

Pošto kupio po to prodao.

Prvi mačići se u vodu bacaju.

Priča mi Markove konake.

Probirač nađe otirač.

Propao ko Grčka.

Prošao ko bos po trnju.

Protjerati kroz iglane uši.

Prošao ko voz kroz kuruze.

Prošao je i sito i rešeto.

Pruži se koliko se možeš pokriti.

Psuje ko kočijaš.

Puče ko grom iz vedra neba.

Radi ko ni sebi ni svome.

Radi kod Jove Dangube.

Rado ide Srbin u vojnike.

Raduje se ko ozebao Suncu.

Razlikuje se ko nebo i zemlja.

Riba smrdi od glave.

Ružan ko lopov.

Ruka ruku mije, obraz dvije.

Ruka ruci, nismo Turci.

Sakrio se u mišiju rupu.

Svak sjekira sebi malj siječe.

Svaki cigo svoga konja hvali.

Svako vrijeme ima svoje breme.

Svakog čuda tri dana dosta.

Svakog gosta tri dana dosta.

Sve dođe i prođe.

Svoja kućica, svoja slobodica.

Svoje se meso ne jede.

Selo može da propadne ali običaj ne može.

Sila Boga ne moli.

Sirotinjo i Bogu si teška.

Sit gladnog ne razumije.

Sjaši Kurta da uzjaše Murta.

Skuplja pita nego tepsija.

Sloga kuću gradi.

Star konj se ne uči orati.

Stisni ga pišti, pusti ga vrišti.

Stoji mu ko krmači zvono.

Strah očiju nema.

Taman da mi je iz oka kanuo.

Taj bi preveo žednog preko vode.

Taj vedri i oblači.

Taj bi od ciganke dijete uzeo.

Taj bi ukrao i zvijezdu sa neba.

Taj zna na čemu nebo stoji.

Taj laže i kada se Bogu moli.

Tresla se gora, rodio se miš.

Tuđa muka ne hrani unuka.

Udario bak na osječak.

Ujeo vuk magare.

Umiljato jagnje dvije majke sisa.

U laži su kratke noge.

Um carauje, snaga klade valja.

Usvakom žitu ima kukulja.

U tom grmu leži zec.

Uzeo ga na zub.

Hvata se za slamku.

Ciganski se pogađaj, gospodski plaćaj.

Čega se pametan stidi, budala se ponosi.