Ведрог су Обровчани духа, увијек расположени за шалу и смијех. Волимо дружења, пјесму и игру, а рекосмо и добро попити.
Историјат села Обровац
Село Обровац надомак Бањалуке се данас налази у саставу Бањалучке општине и припада МЗ Бронзани Мајдан. Кроз историју, од првог помена имена, па до данас, ово село није мјењало свој назив. Први помен овог дијела Бањалуке налазимо у Повељи бана Пријезде 8. маја 1287. године, гдје српски бан Пријезда Први Котроманић даје у мираз својој […]
Старе забавне игре
Моба је старински српски обичај међусобног помагања у сеоским домаћинствима. Моба, као израз у нашем језику, је и помоћ у пословима за које је потребна већа радна снага, заједнички рад.
Честе народне изреке у нашем крају
Говор народа нашег краја је богат мудрим, духовитим, сликовитим и језгровитим народним изрекама. Оне нам говоре о особинама, животном искуству, друштвеном животу, о људима, времену, природи и свему што нас окружује и у шта можемо запасти.
Завјет
Везано за ову легенду везан је и завјетни дан села Обровац који је четвртак и траје у периоду од Великог Четвртка па до првог уторка по Петровдану. Тај се обичај и вјеровање задржало до данас. У нешто давнија времена, која нису познавала нове технолгије мобилну телефонију и сличне технологије, у колико би неко и сметнуо […]
Стара презимена
Данас имамао много свједочења гдје се нека мјеста зову по одређеним презименима којих нема више, па тако имамо: Вулића мост (мост код основне школе у Обровцу), Стајшића гробље (сада Хркића гробље изнад засеока Бојанићи), Јањића врело, Стајшића воденица, Жабићи, Бабићи… то су засеоци којих више нема.
Језик и говор нашег краја
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАРОДНОГ ГОВОРА Говор становника нашег краја, не само села Обровац, него ширег подручја Крајине, је онај стари српски народни говор који се називају источнохерцеговачки тип, који је послужио Вуку Караџићу Стефановићу за ставрање српског књижевног језика. Узимајући у обзир и проф. др Милана Драгичевића, који је радио истраживање говора у неким дијеловима Змијања, […]