Скривени кутци који чувају традицију и обичаје У Обровцу, код основне школе „Младен Стојановић“ су у четвртак 17.06.2021 одржана традиционална Масла. Свете обреде и молитве служили су јеромонах Методије Крагуљ, старјешина Манастира Гомионица и протојереј Мирко Батар, парох Парохије мајданске. Масла је посјетио и величао градоначелник града Бањалуке, господин Драшко Станивуковић. Залагање Мирослава Шеве у […]
Само си ме ти пркосна жено,под својим срцем носила,поносним животом даривала,уснулу љубављу задојила. Ничији поглед не уме тако,да милије лагано док усне ћуте,само је твоје лице ведро,док облаци брига на њему се љуте. Твоје су руке ко свила меке,загрљај сваки ко сунчев жарк,твој шапат благи успаванки налик,крхак ко трска, а тако јак. Звијезда си моја […]
Саборовање или како мјештани кажу ЗБОР, се одржава код цркве Свете Великомученице Марине. Свету архијерејску литургију служио је свештеник Мирко Батар
Житна молитва или масла у нашем селу Обровцу су одржавана редовно већ двадесет година, а тако је било и ове године. Молитву су служили протојереј Мирко Батар и јеромонах Методије Крагуљ. Имајући у виду ову неман од болести и препоруке и само окупљање народа је било прилагођено ситуацији. Нашим људима су се јако често наметале […]
Чување свијести о сопственом поријеклу Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) је прастари народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренијели кроз Хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има вјеровање да је слава христијанизовани облик старог словенског […]
Пјесме пијетлова ту нема,дан поранио, некуд се спрема.Свјетла се пале, устају људи,зујање аута, цеста се буди. Рика гладних крава ту се не чује,ни јека ковача што данима кује.Доласком јутра људи некуд журе,рађање дана брзином буре. Кроз прозор гледам неки туђи свијет,непознат мени ту је сваки цвијет.Јутро то туђе сиво је и нијемо,као да казну дан […]
Штоно цвили насред Бање Луке,
Штоно цвили јутром и вечером?
Ил је утва, ил је гуја љута?
Нит је утва нит је гуја љута,
Већ то цвили Кочић Петрашине
Посебно интересантно је и некадашње изражавање симпатије, или ти ашиковање, као се овом дару Божјем казивало у стара добра доба. Дјевојке су се тобоже стидјеле, момци надметали снагом, мудрошћу, пјесмом, свиралима; и на крају својим изгледима и украсима на одјећи трудили допасти ђевојци. Вазда је крајичком ока испод нахереног рубца нека бака имала задаћу да у полутами ‘вењера или неке друге лампе газаре припази да се момче сувише не приближи ђевојчету и оскрнави њену младалачку чистоћу.
ИЗВОР | Западни Срби | Бањалучка регија Ојкача Ојкача је десетерачка пјесма из два стиха, који се завршавају дугим „оооој“. Пјева је три или пет пјевача, или цијело коло, у полутону (секунди). Може бити праћена једноструним или двоструним гуслама, свираним у истој интонацији, која се у западноевропској музичкој теорији сматра обрасцем какофоније. Традиција ојкаче, или […]