Само си ме ти пркосна жено,под својим срцем носила,поносним животом даривала,уснулу љубављу задојила. Ничији поглед не уме тако,да милије лагано док усне ћуте,само је твоје лице ведро,док облаци брига на њему се љуте. Твоје су руке ко свила меке,загрљај сваки ко сунчев жарк,твој шапат благи успаванки налик,крхак ко трска, а тако јак. Звијезда си моја […]