Чување свијести о сопственом поријеклу Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) је прастари народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренијели кроз Хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има вјеровање да је слава христијанизовани облик старог словенског […]
Прела и сијела, од заборава отети обичаји
Посебно интересантно је и некадашње изражавање симпатије, или ти ашиковање, као се овом дару Божјем казивало у стара добра доба. Дјевојке су се тобоже стидјеле, момци надметали снагом, мудрошћу, пјесмом, свиралима; и на крају својим изгледима и украсима на одјећи трудили допасти ђевојци. Вазда је крајичком ока испод нахереног рубца нека бака имала задаћу да у полутами ‘вењера или неке друге лампе газаре припази да се момче сувише не приближи ђевојчету и оскрнави њену младалачку чистоћу.
Запјевајмо пјесме старе, сачувајмо обичаје
ИЗВОР | Западни Срби | Бањалучка регија Ојкача Ојкача је десетерачка пјесма из два стиха, који се завршавају дугим „оооој“. Пјева је три или пет пјевача, или цијело коло, у полутону (секунди). Може бити праћена једноструним или двоструним гуслама, свираним у истој интонацији, која се у западноевропској музичкој теорији сматра обрасцем какофоније. Традиција ојкаче, или […]
Традиционални збор код цркве Свете Великомученице Марине
У засеоку Горњи Максимовићи, у дворишту цркве Свете Великомученице Марине се више деценија одржава саборовање на којем се окупљају бројни посјетиоци из разних крајева. Прво окупљање се одвија у току такозваних духовних дана на Духовни понедељак. Духови, празник познат и као Педесетница или Тројице се увијек обиљежава десети дан по Вазнесењу Господњем. Овај празник Српска […]
Стари занати, чувари културног наслеђа
Обровчанска регија је позната по бројним воћарима, казанима и доброј ракији. Да би алкохолни производи правилно дозрели и добили природну боју и арому, морају се извјесно вријеме чувати у посебним посудама. Крива бурад која се за то користе су обично израђена од тврдих врста дрвета
Старе забавне игре
Моба је старински српски обичај међусобног помагања у сеоским домаћинствима. Моба, као израз у нашем језику, је и помоћ у пословима за које је потребна већа радна снага, заједнички рад.
Честе народне изреке у нашем крају
Говор народа нашег краја је богат мудрим, духовитим, сликовитим и језгровитим народним изрекама. Оне нам говоре о особинама, животном искуству, друштвеном животу, о људима, времену, природи и свему што нас окружује и у шта можемо запасти.
Псовке и клетве
Псовке – псовање, ‘совање Српски језик, као један од најразгранатијих и најизражајнијих језика свијета (сваки глас има свој знак, што није случај са већином језика свијета) има и велику разноврсност псовки. Вук Стефановић Караџић у свом ријечнику наводи, за вријеме у којем је издан, ријечи које су изазвала велику буру у јавности због својих […]
Завјет
Везано за ову легенду везан је и завјетни дан села Обровац који је четвртак и траје у периоду од Великог Четвртка па до првог уторка по Петровдану. Тај се обичај и вјеровање задржало до данас. У нешто давнија времена, која нису познавала нове технолгије мобилну телефонију и сличне технологије, у колико би неко и сметнуо […]
Масла
Масла је израз који Срби на ширем подручју око Добоја, у Босни, и Крајини користе искључиво за крсну славу села. Поједина села имају свог свеца заштитника, чији дан обиљежавају веома слично породичној крсној слави. Масла могу да буду било који дан у години, али веома често су то дани у прољеће и љето, јер се […]