-
Бојанићи су једно од презимена у Обровцу. Њихово насељавање ових крајева је било негдје крајем XVII. и почетком XIX вијека. По казивању Милана Бојанића, они су дошли из Херцеговине и настанили су се у Жабићима. Јован, као зачетник лозе на овом подручју, је ожењен из Адамовића. Они касније се пресељавају из Жабића код једне баке […]
Засеок Бојанићи
-
Куће Максимовића су груписана у два одвојена засеока. У горњем дијелу села налазе се горњи Максимовићи, тако да и заселак носи име Горњи Максимовићи.
Максимовићи
-
Да се огњиште не угаси био је задатак Саве и Зорке Кондић (дјевојачко Јукић). Узеше се 1962 године, породише петоро дјеце: Смиљану, Мирјану, Миломира, Милорада и Миодрага. Изградили су кућу на „Стубнићу“ која и данас стоји и доми бројне госте.
Кондићи
Нит која нас веже
СЛАВА – најстарији непрекињени српски обичај
Чување свијести о сопственом поријеклу Слава (у хришћанству – крсно име, крсна слава) је прастари народни обичај прославе заштитника дома и огњишта. Међу Словенима, најбоље се одржала код Срба. Срби су славу континуирано и најдуже задржали, те је пренијели кроз Хришћанство до данашњих дана. Највише присталица има вјеровање да је слава христијанизовани облик старог словенског […]
Прела и сијела, од заборава отети обичаји
Посебно интересантно је и некадашње изражавање симпатије, или ти ашиковање, као се овом дару Божјем казивало у стара добра доба. Дјевојке су се тобоже стидјеле, момци надметали снагом, мудрошћу, пјесмом, свиралима; и на крају својим изгледима и украсима на одјећи трудили допасти ђевојци. Вазда је крајичком ока испод нахереног рубца нека бака имала задаћу да у полутами ‘вењера или неке друге лампе газаре припази да се момче сувише не приближи ђевојчету и оскрнави њену младалачку чистоћу.
Запјевајмо пјесме старе, сачувајмо обичаје
ИЗВОР | Западни Срби | Бањалучка регија Ојкача Ојкача је десетерачка пјесма из два стиха, који се завршавају дугим „оооој“. Пјева је три или пет пјевача, или цијело коло, у полутону (секунди). Може бити праћена једноструним или двоструним гуслама, свираним у истој интонацији, која се у западноевропској музичкој теорији сматра обрасцем какофоније. Традиција ојкаче, или […]
Традиционални збор код цркве Свете Великомученице Марине
У засеоку Горњи Максимовићи, у дворишту цркве Свете Великомученице Марине се више деценија одржава саборовање на којем се окупљају бројни посјетиоци из разних крајева. Прво окупљање се одвија у току такозваних духовних дана на Духовни понедељак. Духови, празник познат и као Педесетница или Тројице се увијек обиљежава десети дан по Вазнесењу Господњем. Овај празник Српска […]
Стари занати, чувари културног наслеђа
Обровчанска регија је позната по бројним воћарима, казанима и доброј ракији. Да би алкохолни производи правилно дозрели и добили природну боју и арому, морају се извјесно вријеме чувати у посебним посудама. Крива бурад која се за то користе су обично израђена од тврдих врста дрвета
Старе забавне игре
Моба је старински српски обичај међусобног помагања у сеоским домаћинствима. Моба, као израз у нашем језику, је и помоћ у пословима за које је потребна већа радна снага, заједнички рад.
Честе народне изреке у нашем крају
Говор народа нашег краја је богат мудрим, духовитим, сликовитим и језгровитим народним изрекама. Оне нам говоре о особинама, животном искуству, друштвеном животу, о људима, времену, природи и свему што нас окружује и у шта можемо запасти.
Псовке и клетве
Псовке – псовање, ‘совање Српски језик, као један од најразгранатијих и најизражајнијих језика свијета (сваки глас има свој знак, што није случај са већином језика свијета) има и велику разноврсност псовки. Вук Стефановић Караџић у свом ријечнику наводи, за вријеме у којем је издан, ријечи које су изазвала велику буру у јавности због својих […]
Завјет
Везано за ову легенду везан је и завјетни дан села Обровац који је четвртак и траје у периоду од Великог Четвртка па до првог уторка по Петровдану. Тај се обичај и вјеровање задржало до данас. У нешто давнија времена, која нису познавала нове технолгије мобилну телефонију и сличне технологије, у колико би неко и сметнуо […]
Масла
Масла је израз који Срби на ширем подручју око Добоја, у Босни, и Крајини користе искључиво за крсну славу села. Поједина села имају свог свеца заштитника, чији дан обиљежавају веома слично породичној крсној слави. Масла могу да буду било који дан у години, али веома често су то дани у прољеће и љето, јер се […]
Не за борави роде
Мој крај, завичајна страница
Обровац, село на сјеверозападном рубу бањалучке општине према евиденцији сачињавају насеља: Бојанићи, Чиче, Ћорде, Доњи Дојчиновићи, Драгољићи, Ђурђевићи, Горњи Дојчиновићи, Хрке, Јукићи, Ковачевићи, Кула, Максимовићи, Малетићи, Малићи, Марјановићи, Марушићи, Миљићи, Мрзићи, Обровац, Петровићи, Прањићи, Тривунџе и Вукелићи.
Ово, територијално пространо село, припада мјесној заједници Бронзани Мајдан. Налази се западно од Бања Луке, удаљено 30 километара. Наслања се својим границама на села Мелину на истоку, Стратинска на западу, Бронзани Мајдан на сјеверу и на југу на село Стратинска и Трамошња (општина Сански Мост), што нас доводи до закључка да се налази на граници двију општина. Прије посљедњег рата то су биле општине првобитно, до 1963. године, Бронзани Мајдан и Сански Мост, касније Бања Лука и Сански Мост, а сада тренутно Бања Лука и Оштра Лука.
Од заборава отето
Према ријечима јеромонаха Методија Крагуља, старјешине Манастира Гомионица, у старим записима се налази податак да је 1604. године у Обровцу било шест домаћинстава. У тадашњим временима су куће бројиле и са по двадесет укућана.
Настанак имена
Према предању или ти легенди подручје Обровца је тукао старшан лед годинама и уништавао сву љетину. Просто се није имало куда и прибјегло проналажењу било каквог рјешења. Ту су становнике Обровца посавјтовали да пронађу два црна вола, без трунке бијеле длаке, и да обору бразде око цијелог села и да то ураде за један дан. У својој намјери су и успјели и завјетовали су се да тај дан четвртак буде завјет сељана за заштиту од леда.
Као што видимо обору (проћи браздом у круг око нечега, оборати), па је одатле временом нестало о као самогласник (врло честа појава настајања ријечи у српском језику и у еволуцији српског језика додавање и губљење самогласника) и добијамо обро на то се временом надовезало чест додата вац или овац и долазимо до ријечи Обровац.
У обровцу постоје два мјеста која се зову Чардак. Tо није случајност, ту су се вријеме турског зулума налазили бегови чардаци. Последњи чардак с налазио у засеоку Ђурђевићи, код садашње куће Нове Ђурђевића, а последњи бег у селу Обровцу је био Мустафа Ћејван
Становништво
Број становника села Обровца је 1971 године је био 1.345. Тенденција периферије и лошије развијених руралних крајева се у том времену огледала у бројном напуштању села у потрази за неким бољим животом. Прије распада СФРЈ је по попису било 1.046 Обровчана. Последњи подаци из 2013-те године наводе бројку од 499 становника овог села. Срби су заступали између 95 и 98 процената становништва, варијације се објашњавају изјашњавањем припадности Југословенима. Занимљивост је да је 1981 по попису на територији живјео и један Црногорац.
Опширније о становништву села кроз вијекове можете прочитати на страници ИСТОРИЈАТ СЕЛА
Ради се о угодном цјелокупном географском положају, изузетној природној љепоти и огромним потенцијалима за пољопривреду, сточарство, лов, рибогој, шумске плодове, туризам... Горњи дио села се догледа са Мањачом, Грмечом и Козаром. Није тајна да је "Бехрем-агиница", или као што народ каже "Береганца" ваздушна бања и рај за душу.
Страница на којој се налазите је плод рада ентузијаста којима завичајне вриједности у поплави данашњег безвријеђа још увијек значе. Крећући се по одјељцима и страницама ћете пронаћи бројне интересантне записе и баштину нашег краја. Свјесни смо да је, упркос жељи, било немогуће обухватити и описати сваки сокак и све котарове. Зато вас молимо да нам у томе помогнете својим прилозима којима ћемо са радошћу допуњавати и богатити садржаје.
Ваше пoруке, похвале, примједбе или предлоге можете унијети директно преко образца за поруке или на електронску адресу: obrovac@mojkraj.eu
Завичајни одјеци
„О, Боже мој, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и Земље своје.“ -Петар Кочић
КЊИЖЕВНОСТ